Slobodan udarac je način nastavka igre u fudbalu koji se dosuđuje zbog prekršaja ili nepravilnosti. Postoje dve glavne vrste slobodnih udaraca: direktni slobodan udarac i indirektni slobodan udarac.
Direktni slobodan udarac
Ako je dosuđen direktni slobodan udarac, igrač može loptu udariti direktno prema golu i, ukoliko lopta uđe u mrežu, gol se priznaje.
Direktni slobodan udarac se dosuđuje za ozbiljnije prekršaje kao što su faulovi poput udaranja, guranja, igranja rukom (osim golmana unutar svog kaznenog prostora), ili previše grube igre.
Udarac se izvodi sa mesta gde je prekršaj napravljen, osim u slučajevima kad se faul dogodi unutar kaznenog prostora, gde se može dosuditi penal.
Indirektni slobodan udarac
Indirektni slobodan udarac ne može rezultirati golom direktno. Lopta mora biti dotaknuta od strane drugog igrača (bilo saigrača ili protivnika) pre nego što uđe u gol da bi se pogodak priznao.
Indirektni slobodan udarac se dosuđuje za manje prekršaje kao što su opasna igra, vraćanje lopte golmanu (kada golman uzme loptu rukama nakon što mu ju je saigrač namerno vratio nogom), ili prekršaji kao što je sprečavanje golmana da izbaci loptu iz ruku.
Kako se izvodi slobodan udarac?
Lopta mora biti mirna pre nego što se udarac izvede. Svi protivnički igrači moraju biti najmanje 9,15 metara (10 jardi) udaljeni od lopte dok se udarac ne izvede, osim ako se udarac izvodi iz neposredne blizine njihovog gola.
Igrači mogu izvesti slobodan udarac različitim tehnikama, poput savijanja lopte (top-spin), preciznog šuta ili snažnog udarca. Fudbaleri često vežbaju izvođenje slobodnih udaraca kako bi povećali šanse za gol ili kreirali opasnu situaciju za protivnika.
Taktika i strategija
Ako je udarac blizu protivničkog gola, igrači često pokušavaju postići gol. Ako je udarac iz daljine ili pod teškim uglom, često se koristi za centaršut u kazneni prostor kako bi se stvorila prilika za postizanje gola. Igrači ponekad koriste lažne udarce kako bi zbunili protivnika ili živog zida.